Sa jesenjom sezonom, Dom omladine Beograda od 23. septembra nastavlja dva ciklusa tribina, omiljena među publikom: “ZLATNE GODINE”, u okviru kojeg tumačimo domete popularne muzike XX veka, i “ŠOK KORIDOR”, vodič kroz tamnu stranu filmske umetnosti. Ulaz je slobodan.
U ponedeljak, od 18 časova u Glavnom holu Doma omladine, na četrnaestoj tribini “ZLATNE GODINE” o grupama The Stooges i Ramones, uz muzičke ilustracije govoriće Žikica Simić i Moma Rajin, a moderator razgovora je Dragan Ambrozić.
The Stooges predvođeni mladim Iggy Popom, kao i pank ikone Ramones, svakako spadaju u ono što bismo nazvali ultimativnim rokenrol iskustvom u najčistijem obliku, njegovom definicijom.
Prvi album grupe The Stooges, doneo je 1969. godine nenajavljenu revoluciju u rok izrazu. Agresivno kao ništa do tad, glasno gitarsko sazvučje ove detroitske grupe udarilo je temelje onome što će kasnije biti nazvano pank. U centru pažnje bio je manični frontment koji je sebe nazvao Igi Pop, čije je pevanje zvučalo kao izazivanje, a ponašanje na sceni uvek bilo na ivici incidenta zbog koga se poziva policija. Kao prvi u seriji sličnih ekscesnih pojava, Igi je u godinama koji su dolazile postao model za sve koji su od ekstremnog ponašanja načinili deo rokerskog umetničkog izraza. Međutim, ono što čini “The Stooges” vanvremenskim remek delom jeste nekoliko večnih iskaza: pesme “1969”, “I Wanna be Your Dog” i “No Fun” spadaju u one posle kojih van odmah postaje jasno da je rokenrol nešto veće od života.
Ramones su već za sobom imali dva albuma (“
Ramones”, “Leave Home”) i smatrali su se prvim pravim američkim pank bendom, kad su 1977. snimili “
Rocket To Russia“. Oba prethodnika bila su relativno neuspešna po industrijskim standardima, mada su praktično pomogla da se pank oblikuje kao pogled na svet i stil. Treći album je zato odigrao glavnu ulogu u konačnom ustoličavanju legende o
Ramonesima, samim tim što je dobacio do mejnstrim medija i zvaničnih lista singlova sa hitovima “
Sheena Is A Punk Rocker” i “
Rockaway Beach“. Frenetičan, a istovremeno zarazno melodičan zvuk, prostodušan, ali ne prizeman pristup realnostima života, kao i beskompromisno oponiranje establišmentu bilo koje vrste, pretvorili su ih posle ovog remek dela u globalno prepoznatljive likove popularne kulture.
Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević za temu ovog ponedeljka (19 časova, sala Amerikana) izabrali su “ŠOVINISTIČKI ŠOK”.
Još jedna tema o kojoj se uvek priča, ima više značenja, ponekad se i zloupotrebljava: šovinizam. U današnjem, može se slobodno reći svakodnevnom, žargonu se koristi ova reč u politici, sve češće se upotrebljava i izraz „muški šovinizam”. U svetu kinematografije ovo je ustaljena tema koja se provlači kroz mnoge filmove – u nekima direktno, u nekima ona je u pozadini, a negde morate da budete toliko pronicljivi da pročitate između redova. Pojedini reditelji je provlače kroz ceo svoj opus. Pridružite nam se u istraživanju ŠOVINISTIČKOG ŠOKA 23. septembra u DOMU OMLADINE BEOGRADA.
