Čuveni srpski kompozitor i muzičar, Kornelije Kovač preminuo je danas u 81. godini u Beogradu.
Kornelije Bata Kovač 1942. godine u Nišu gde je živeo sve do 1946. godine, kada se s roditeljima preselio u Suboticu, rodni grad svog oca. Diplomirao je u na Muzičkoj akademiji u Sarajevu. U isto vreme, počinje i njegova muzička karijera: Posle uspeha sa grupom Četiri mladića ispod Trebevića, Kornelije postaje član legendarnih Indeksa. Sa Davorinom Popovićem i ostatkom grupe dostiže zvezdane visine u tadašnjoj Jugoslaviji, ali i van nje. U Beogradu formira Korni grupu. Kada se grupa raspala, steći će slavu kao kompozitor najvećih hitova zabavne muzike.
Tokom života osvojio je Zlatnu arenu za muziku u filmovima Bez (1972. godine) i Snovi, život i smrt Filipa Filipovića (1983. godine), pobedio je na prvom rock festivalu 1971. godine u Zagrebu, a Egipćani su mu dali nagradu za muziku iz komedije Lude godine iz 1981 godine. Bio je počasni građanin Subotice. Autor je autobiografskih naslova Tamne dirke ("Prometej", 2003), Fusnota: priče o pesmama koje su obeležile YU–rock scenu ("Laguna", 2010) i zbirke kratkih priča Falko i druge priče (K.K. Music Production, 2007) u kojoj na jednom mestu kaže: "Budi ono što jesi. Nikad nemoj bežati od sebe – bolje pokušaj da shvatiš ko si."
Kornelije Bata Kovač, Foto: Kurir
Kada je dosegao vrh, ponestalo mu je motiva, pa odlučuje da se oproba na evropskom muzičkom nebu. U Londonu, gde se preselio, sarađuje sa velikim imenima svetske pop muzike, među kojima je i Hans Zimmer, Oskarom nagrađeni kompozitor. Kasnije, po preporuci prijatelja, porodica Kovač odlazi u Španiju, gde Bata stiže do 30 albuma odsviranih i aranžiranih za poznate španske muzičare. I kada je uspeo da stvori sve pretpostavke za uspeh, napravio je kompromis sa životom, odnosno sa porodicom, i vratio se u Beograd, što je smatrao veoma lošom odlukom, posle svega.
Kompozitor Kornelije –Bata Kovač je bio u studiju svakog dana, bez obzira na to da li ima neki angažman ili ne i za sebe je govorio da je radoholik. Uvek uredno obrijan, večito sa brkovima i naočarima, staložen i smiren. Kornelije Kovač je bio i profesor muzike, kako piše na diplomi Muzičke akademije – odsek teorija muzike i klavir. Pamtićemo Batu Kovača kao autora najvećih hitova još jedne legende s ovih prostora, Zdravka Čolića, ali i mnogih drugih.
A u uvodu knjige: “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” objavljene 1989. Godine, o Korneliju Bati Kovaču, Petar Luković, autor je rekao:
„Kinksi" su svirali daleko, a Sarajevo je bilo bliže. „Indeksi" su već imali električne gitare i svoj stil. Kornelije Kovač želeo je oboje. Onda je u Sovjetskom Savezu video kako ruska omladina otkida na „Kadilak". Bilo je malo kadilaka u Beogradu kada je Kovač stvorio sopstveni rok i sopstvenu grupu. Cupkali smo uz „Dzum ram", trupkali uz „Cigu ligu", stiskali uz „Sonatu", plakali uz „Ivo Lolu". Dolazili su i odlazili Dalibor, Dado, Zdravko, Zlatko... svima je nešto falilo, ono malo što treba za sreću. Ili rok. Kornelije Kovač cenjen je i kod Engleza. Uvek sklon eksperimentu, posle Londona napisao je jednu pesmu i za Fahretu Jahić koja je danas nešto sitnija. Muzika Kornelija Kovača bila je pionirska kada se još nije znalo za „Pioneer". Grupa se, naravno, zvala „Korni grupa". Rok Kornelija - Bate Kovača nikada nije dobio ime.“
Slušamo Etidu, jednu od svakako najlepših pesama sa ovih naših prostora koju je komponovao Kornelije Kovač, izvela Korni grupa, u to vreme s vokalnim solistom Zlatkom Pejakovićem.
Autor vijesti Maja Jovanović
