U ovoj panel diskusiji učestvovali su Vladimir Graić Graja (direktor PGP RTS-a), Dario Antunović (direktor radija Enter Zagreb), Rambo Amadeus i Ana Stanić. Moderator panela bio je muzičar, muzički kritičar i novinar Aleksandar Žikić.
Problem
Posao muzičara u Srbiji i na Balkanu oduvek je važio za nestabilan. Međutim, pandemija je dodatno uzdramala tlo na kojem muzičari stoje, i učinila misiju ostvarivanja prihoda - još težom! Prema mišljenju mnogih umetnika, strani izvođači su daleko zastupljeniji u našim medijima u odnosu na domaće. Upravo je to razlog za pokretanje inicijative za povećanje prisutnosti domaćih autora i izvođača na muzičkoj sceni ovog podneblja.
Umetnici se trude da sami pronađu načine putem kojih bi nadomestili prihode sa koncerata i nastupa, koje je u ovoj zdravstvenoj situaciji teško organizovati.
„Zajedno se trudimo da targetiramo sve konkretne probleme, te da se kroz neku argumentovanu i institucionalizovanu 'borbu', uz pomoć ljudi iz Komore, nametnemo u državi i u društvu kao faktor koji nije za zanemarivanje, jer to muzika jeste – važan faktor i u kulturološkom, ali i u privrednom smislu“, objašnjava Ana Stanić, umetnica koja je na čelu grupacije MIMA (Muzički izvođači i muzički autori) pri Udruženju za kreativnu industriju Privredne komore Srbije.
Potencijalno rešenje
Direktor PGP RTS-a, Vladimir Graić, podsetio je na podatak da je aprila 2020. godine i Diskografska Asocijacija Srbije (DAS), među prvima pokrenula inicijativu za podršku domaćoj muzici i muzičarima, koji zbog pandemije ne mogu da ostvaruju zaradu.
Ideja je da se emiteri podstaknu da na svojim radijskim i TV stanicama emituju više domaćih izvođača. Kako Graić kaže: „Ne zabranama, to je pogrešno jer prvi bih se borio protiv toga da se zabranama ovo reguliše, pre stimulisanjem. Cilj je da se dođe do reciprociteta koji bi doprineo boljem položaju domaćih muzičara“.
Dario Antunović, direktor radija Enter Zagreb, potvrdio je uspešnost ovakog modela, koji je u hrvatskoj već zastupljen:
„Naše iskustvo, što se tiče zakonodavnog, je da zastupljenost domaće muzike u programu od 00 do 24, iznosi 25 odsto. Od toga, predviđeno je da 20 odsto domaće muzike mora biti emitovano u terminu od šest ujutro do 22 sata.“
Rambov radio
Rambo Amadeus, s druge strane, bira da se osloni isključivo na sebe. On je, kako kaže, shvatio kako budućnost izgleda i u skladu sa time, napravio sopstveni projekat koji je korak ispred svih – „Rambov radio“.
„Autori imaju jedan od načina, mislim ima milion načina, ali jedan od njih je da imaju sami svoj medij. Evo na primer, moj slučaj. Ja sam pregledavši svojih milijardu hard diskova koje imam, shvatio da imam tri do sedam hiljada sati svoje muzike razne, demo snimaka, razgovora...“, objašnjava Rambo. „Isprva sam mislio da se emituju i pesme drugih umetnika koje ja volim, ali onda rekoh – ne, samo ja“.
Na „Rambovom radiju“ emitovaće se, razume se, isključivo muzika Ramba Amadeusa i različiti sadržaji koji imaju veze sa njegovim životom i stvaralaštvom - 24 sata dnevno. Publika koja je upoznata sa njegovim stvaralaštvom zna da je ovaj umetnik izvor nepresušnih ideja, te se ogroman broj ljudi raduje novom radiju.
Veća zastupljenost domaće muzike u medijima doprinela bi očuvanju naše kulture i jezika. Učesnici panela smatraju i da bi takva situacija sačuvala deo talentovanih muzičara u Srbiji, a uz to i spasila mnoge talentovane i kreativne ljude koji razmišljaju promeni profesije usled nezavidne situacije.
Autor vijesti Milica Ostojić
