Četvorka DREAMBIRDS svira alternativni rock, u koji se savršeno uklapa naglašeno intenzivni vokal pevača Kristijana Hekelja, koji ujedno piše i stihove pesama. Muzika koju stvaraju DREAMBIRDS duboko je inspirisana atmosferom koju nose kompozicije Jeffa Buckleya, no poseduje energičnost karakterističnu za bendove postgrunge perioda, što ovaj bend čini posebno interesantnom koncertnom atrakcijom.
Foto: Promo
Grupu čine:
Bojana Grozdanić-bas gitara
Peđa Tomić-gitara
Kristijan Hekelj-vokal
Mladen Radovanović-bubnjar
Album je sniman u studiju Destilerija, snimanje, miks i mastering uradio je Petar Rudić, dok produkciju potpisiju Petar Rudić i DREAMBIRDS.
[caption id="attachment_2846" align="alignnone" width="1024"]
Foto: Promo[/caption]
Na albumu “This Dream Will Never End” (Menart,2018) nalaze se sledeće kompozicije:
1.Visitors
2.The Divine Image
3.Wreck
4.Nurse’s Song
5.Hot Cookies
6.A Dream
7.Sparkle Like Laska
8.Tonight
"Kada sam prvi put čuo grupu Dreambirds, pomislio sam da neko svira obrade Jeffa Buckleya i to dobro, mada nisam mogao da prepoznam koje su pesme u pitanju. Verovatno je to neka stvar sa albuma iskopina iz njegove zaostavštine - prerano stradali bard ostavio je dosta neobjavljenih snimaka za sobom.
Ispostavilo se da nije reč o obradama. Dreambirds zaista zvuče veoma slično estetici Jeffa Buckleya, Kristijanov glas zaista zvuči veoma slično Jeffovom. Ali Kristijan ima gomile sopstvenih autorskih pesama pisanih u sličnom duhu kao Buckley, sa tekstovima na engleskom. Jeff Buckley bio bi bez ikakve sumnje ponosan na ovaj svoj neobjavljeni album. Postoji književna anegdota u kojoj je pisac Nemanja Mitrović, poznat i kao muzičar iz vremena drugog talasa beogradskog novog talasa, napisao priču koja veoma verno dočarava estetiku Milorada Pavića, i potpisao se kao Milorad Pavić; Pavić je tu priču zatim usvojio i objavio kao svoju. Veoma je moguće da bi se slična stvar desila Dreambirdsima da je Jeff Buckley doživeo tu radost da ih čuje.
Ova beogradska četvorka, nije samo epigon mlađeg Buckleya. Pažljivije slušanje otkriva naslage eteričnog popa iz 4AD produkcije (Dead Can Dance, Cocteau Twins, This Mortal Coil...), grandža koji nema Sietl na registarskoj tablici, dakle elegične momente Afghan Whigsa, ranih Radiohead, jasne obrise gotskog roka i amerikane. No sve to pada u drugi plan kada se uživite u harmonije koje ovaj bend sa neobičnom lakoćom i nepredvidljivošću plete i kad vas ponese strast koju njihovo muziciranje nosi u sebi", rekao je Vladimir Krakov o DREAMBIRDS-ima.
Foto: Promo
Grupu čine:
Bojana Grozdanić-bas gitara
Peđa Tomić-gitara
Kristijan Hekelj-vokal
Mladen Radovanović-bubnjar
Album je sniman u studiju Destilerija, snimanje, miks i mastering uradio je Petar Rudić, dok produkciju potpisiju Petar Rudić i DREAMBIRDS.
[caption id="attachment_2846" align="alignnone" width="1024"] Foto: Promo[/caption]
Na albumu “This Dream Will Never End” (Menart,2018) nalaze se sledeće kompozicije:
1.Visitors
2.The Divine Image
3.Wreck
4.Nurse’s Song
5.Hot Cookies
6.A Dream
7.Sparkle Like Laska
8.Tonight
"Kada sam prvi put čuo grupu Dreambirds, pomislio sam da neko svira obrade Jeffa Buckleya i to dobro, mada nisam mogao da prepoznam koje su pesme u pitanju. Verovatno je to neka stvar sa albuma iskopina iz njegove zaostavštine - prerano stradali bard ostavio je dosta neobjavljenih snimaka za sobom.
Ispostavilo se da nije reč o obradama. Dreambirds zaista zvuče veoma slično estetici Jeffa Buckleya, Kristijanov glas zaista zvuči veoma slično Jeffovom. Ali Kristijan ima gomile sopstvenih autorskih pesama pisanih u sličnom duhu kao Buckley, sa tekstovima na engleskom. Jeff Buckley bio bi bez ikakve sumnje ponosan na ovaj svoj neobjavljeni album. Postoji književna anegdota u kojoj je pisac Nemanja Mitrović, poznat i kao muzičar iz vremena drugog talasa beogradskog novog talasa, napisao priču koja veoma verno dočarava estetiku Milorada Pavića, i potpisao se kao Milorad Pavić; Pavić je tu priču zatim usvojio i objavio kao svoju. Veoma je moguće da bi se slična stvar desila Dreambirdsima da je Jeff Buckley doživeo tu radost da ih čuje.
Ova beogradska četvorka, nije samo epigon mlađeg Buckleya. Pažljivije slušanje otkriva naslage eteričnog popa iz 4AD produkcije (Dead Can Dance, Cocteau Twins, This Mortal Coil...), grandža koji nema Sietl na registarskoj tablici, dakle elegične momente Afghan Whigsa, ranih Radiohead, jasne obrise gotskog roka i amerikane. No sve to pada u drugi plan kada se uživite u harmonije koje ovaj bend sa neobičnom lakoćom i nepredvidljivošću plete i kad vas ponese strast koju njihovo muziciranje nosi u sebi", rekao je Vladimir Krakov o DREAMBIRDS-ima.
Autor vijesti
